Kako su u 19. vijeku nastali Srbi katolici

You may also like...

1 Response

  1. Milan kaže:

    Miroslave ,mnogo je falsifikata u istoriji na ovim prostorima. Ali malo se baviš lažima,mitomaniji crnogorskih kvazi istoričara. Mitomanija je boljka crnogoraca. Svi oni potiču od knezova Vojinovića, iz loze Nemanjića,čak izmišljaju hercegovačkog kralja koji je čiji je sin došao u vukoje–nu i od njega postali Vasojevići. Zvanična crnogorska istorijografija je romantičarska zasnovana na tradiciji,nasuprot kritičarskoj istorijografiji zasnovano na izvorima arhiva tog vremena ,kao mletačka ,turska ,austrijska i ruska. Tu istoriju su propagirali istoričarIi larion Ruvarac i Jovan Tomić. Evo izvoda iz istorije Vladimira Ćorovića navodeći ove autore.
    Kroz ceo XVI vek, sve do njegovog kraja, Crnogorci se ne ističu nigde kao naročiti ustanici i borci protiv Turaka, ne čak ni onda, kad se ratno bojište bilo sasvim primaklo njihovim granicama. Lokalni sukobi nisu uzimali nigde opštiji karakter. Kameni krš katunske nahije nije privlačio turske spahije da se tamo smeste i razbaškare kao u dolinama Zete i Lima. Samo stanovništvo, pretežno stočarsko, živelo je, kao i ono u albanskim brdima, po starim običajima i pravima, nesmetano u svom načinu života ni od novih turskih vlasti, kao što nije bilo remećeno ni od ranijih. Živeći u čisto plemenskoj organizaciji, koja je imala svoja osveštana predanja i načela, svoje sudstvo i neku vrstu svoje upravne organizacije, nisu imali ni potrebe da dolaze mnogo u dodir sa turskim vlastima. Turci su, u administraciji prilično uprošćeni, imali uvek izvesnih obzira prema naslećima lokalnih uprava i njihovim shvatanjima. Stanovništvo je davalo Turcima, kad je moralo, propisani harač, ali ubogo i oskudno gledalo je na sve načine da izbegne tim obavezama.
    Pojedini pisci crnogorske istorije ne mogu lako da se pomire s tim činjenicama. Iako je već poodavno, naročito posle studija I. Ruvarca i J. N. Tomića, izvedeno na čisto pitanje o odnosu Crne Gore prema Turskoj nađe se još uvek ljudi, kao, na pr., dr N. Škerović, koji će i 1927. god. tvrditi, da „o stvarnom priznavanju turske vlasti i podanstvu Crnogoraca Turskoj ne može biti govora“. „Istina, međunarodno pravo ne zna za C. Goru kao za državu sve do 19 vijeka. Ruski izaslanik u Crnoj Gori ,Dolgorukov piše o Crnogorcima: „Crnogorci, gotovo svi, ne znajući nikakav red i budući udaljeni od hrišćanstva i čovekoljublja, hrane se pljačkom i grabežem ne pitajući ni za veru ni poznanstvo ni čoveštvo. Tu krađu oni nazivlju večitim ratom s Turcima, a u samoj stvari oni i ne vide Turčine van crnogorskih kamenova i svojih kuća. I u borbama plašnja, izdaja i neverstvo tako su obične stvari, da gubitke turske valja pripisati samo kamenju i teškim prolazima“. Tako oštro, i očevidno preterano, nije pisao o Crnogorcima niko drugi, a najmanje sa prijateljske ruske strane. Možda je to nezadovoljstvo došlo s toga, što Crnogorci nisu hteli da prime odmah sve one reforme, koje im je knez Dolgoruki autoritativno hteo da uvede.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *